Informacione Tehnologije - Srbija

Tehnološke inovacije iza kojih stoje žene

Kada govorimo o inovacijama, uglavnom najpre pomislimo na imena velikih naučnika poput Tesle, Edisona ili Nobela. Međutim, malo ko zna da su zapravo žene zaslužne za mnoge od izuma bez kojih danas ne možemo ni  da zamislimo svoju svakodnevnicu. Ovo su neki od njih...

1. Mašina za pranje posuđa

Spas za milione žena širom sveta, mašinu za pranje posuđa, izumela je Žosefina Kokrein davne 1887. godine. Kao izuzetno bogata i ugledna žena, Žosefina je gotovo svakodnevno priređivala zabave u svom domu, što je podrazumevalo gomilu prljavog posuđa. Iako je navodno imala veliki ljudi koji su bili zaduženi za kućne poslove, nju je iritiralo to što se prilikom ručnog pranja sudova oštećuje porcelan. Stoga je odlučila da ukoliko niko drugi neće da napravi mašinu za pranje posuđa, napraviće je sama. U tome je i uspela.  1886. godine je patentirala dizajn i počela s proizvodnjom, oglašavajući se u lokalnim novinama. Iako u početku ovaj izum nije bio široko prihvaćen, kasnije je pronašao put do velikog broja kupaca. Žosefina je svoju mašinu izložila na Svetskoj izložbi 1893. godine u Čikagu i dobila nagradu za najbolji i najupotrebljiviji dizajn.

2. Programski jezici

Grejs Mari Hoper je bila američka matematičarka i informatičarka, ali i žena koja je najzaslužnija za otkrivanje prve greške, odnosno “baga” na računaru. To se dogodilo dok je radila za Mark II računarom na univerzitetu Harvard, kada je otkrila noćnog moljca u releju koji je ometao rad računara. Na ovaj način je popularizovala izraz debagovati - ukloniti greške iz kompjutera. Grejs Mari je takođe zaslužna za projektovanje prvih asemblerskih jezika. Naime, njena ideja je bila da se umesto mašinskog kodiranja kodovi pišu jezikom koji počiva na prirodnom jeziku, odnosno engleskom. FLOW-MATIC je bio prvi takav jezik. Kasnije je učestvovala je u komitetu za stvaranje prvog poslovnog programskog jezika COBOL, koji je sedamdesetih našao primenu u čitavim Oružanim snagama Sjedinjenih Država. Pored toga, radila je u Američkoj ratnoj mornarici, gde je penzionisana u činu kontraadmirala, te je opravdano nosila nadimak “Zadivljujuća Grejs”. Danas najveći broj najpopularnijih kompjuterskih programa, uključujući i Windows, bazirani su upravo na njenom pronalasku. Grejs će zauvek ostati upamćena po rečenici: „Brod je najsigurniji u luci, ali brod nije napravljen da bi bio u luci“.

3. Čamac za spašavanje

Davne 1882. godine, Marija Biseli pogledala je na pučinu i rekla: “Ljudi bi trebalo da prestanu da umiru u užasnim brodolomima”. To je navelo da prione na posao i izmisli stvar koju danas možemo videti na svakom brodu - čamac za spašavanje. Interesantno je da je upravo njen izum spasio mnoge živote na čuvenom Titaniku. Osim toga, ova žena je izmislila i mašinu za izradu bačvi i buradi koja joj je donela ogromno bogatstvo! Na njeno ime se vodi još još desetak patenata, a bavila se raznim poslovima, između ostalog i kao frizerka.

4.  Identifikacija poziva i poziv na čekanje

Doktor Širli En Džekson, američka teoretičarka fizike, predstavlja prvu Afroamerikanku koja je doktorirala na Institutu tehnologije u Masačusetsu (MIT). Ona je takođe i druga žena afroameričkog porekla u Sjedinjenim Državama koja je doktorala na odseku fizika. Njena istraživanja iz sedamdesetih godina prošlog veka dovela su do brojnih otkrića bez kojih ne možemo zamisliti savremen način života.  Naime, tokom svog rada u “Bell Laboratories”, Širil je sprovela ključno naučno istraživanje koje je omogućilo izum prenosnog faksa, "touch tone" telefona, solarnih stanica, svetlovodnih kabala i tehnologije koja se krije iza prikaza broja i poziva na čekanju. Njeni eksperimenti u telekomunikaciji su omogućili i nastanak prenosivog faksa, kablova sa optičkim vlaknima i solarnih ćelija. O značaju njenih dostignuća i reputaciji koju je uživala među kolegama najbolje svedoči i činjenica da je američki predsednik Bil Klinton 1995. godine imenovao za predsednika Komisije za nuklearnu regulaciju SAD-a, čime je postala  prva žena i prvi predstavnik Afroamerikanaca na toj poziciji.

5. Mehanički brisači i grejanje u automobilima

Iako se izumi u automobilskoj industriji uglavnom prepisuju muškarcima, žene su ipak zaslužne za inovacije bez kojih bi vožnja po kišnim ili snežnim danima bila gotovo nemoguća. Tako se Meri Anderson davne 1903. godine dosetila kako bi brisači na automobilu bili izuzetno korisni nakon što je videla da njen vozač mora da otvori prozor na automobilu kako bi očistio sneg sa šoferšajbne. Ona je iste godine i  patentirala mehaničke brisače za vetrobranska stakla.  Iako je njena ideja uvrštena u serijsku proizvodnju tek nakon nekoliko godina, danas vožnju ne možemo ni da zamislimo bez ovog jednostavnog ali veoma važnog izuma. Pored Meri Anderson, još jedna žena je dala snažan doprinos za dalji razvoj automobilske industrije. U pitanju je Margaret A. Vilkoks, koja je 1893. godine izumela prvi sistem grejanja u autu, koji je usmeravao svetlost preko motora i na taj način zagrevao unutrašnjost vozila.